DECA |
 PORODICA
deca se bude kricima agonije svojih roditelja pokušavajuši makar da zamisle (kad ih već ne vide) ta čudovišta koja toliko prestravljuju njihove voljene; a roditelji ih vide svuda: na ulici, na televiziji, u radiju, između zvezda, pored rođaka, iznad komšija, na licima stranca... neispunjene želje roditelja kao plašt prekrivaju bebe svaku veče, i dok majka preva uspavanke koje su sve više žalopojke za izgubljenim i neostvarenim sopstvenim snovima ili nekontrolisani izlivi besa zbog sopstvenih promašaja, dete se bori svim snagama, i preko toga, za mrvu mirnog sna... individualna potreba deteta odbija se od stakleno zvono beskrajne brige roditelja, i raširene ruke sve češće hvataju prazan vazduh umesto čvrstog oslonca... u sveopštem košmaru stvarnosti kojim su ga okružili roditelji, dete bezuspešno traži izlaz iz ove krvave bajke prepune užasnih neprijatelja, i nalazi ga... u mašti, daleko od sveg ovog sveta očaja, toliko daleko da se neki teško vraćaju, a nekima to nikad i ne uspe... toliko toga zaokuplja pažnju roditeljima da samo ekstremno rizično i protivurečno ponašanje privlači toliko neophodnu pažnju voljenih... jedino tad se postavljaju pitanja i traže zajednički odgovori... uskoro to postaje karatkter koji ne poznaje i druge puteve ostvarenja ili skretanja pažnje na sebe... deca kopiraju ponašanje svojih roditelja i to kopiranje se nastavlja u nedogled, pa greške i vrline postaju slične, i jasne granice između odraza u ogledalu se gube u pokušaju da se nesavršeni ljudi prikažu kao savršeni... razni umetnici, političari, mudraci, a na kraju i sami nesavršeni roditelji... zaboravaljene igračke čame na tavanu čekajući prerano odrasle "najpametnije i najbolje sinove i ćerke" savršene male ljude koji znaju za sve sem za greške i poraze, jer njihov poraz će biti jedan jedini, negde na dnu melanholije i depresije neispunjenih očekivanja roditelja... zabrane po svim osnovama gomilaju se na slabim plećima deteta i čine da sve manje i manje dete ima svojih želja i snova, i sve manje i manje volje da bilo šta uradi da ih ostvari, i sve manje i manje pokušaja da napravi sopstvene korake iz okova "nemoj", "ne smeš", "ne umeš", "ne razumeš"... savršeno pripremljni putevi i životi dece postaju nerešivi rebusi nepomičnih ljudi-statista i u svojoj preteranoj želji da zaštite dete od bola i patnje, roditelju mu dodeljuju bol i patnju koju nikad neće prevazići, bol i patnju za slobodom...
ja nisam vaše vlasništvo iako me tako tretirate, ja sam tu da me uputite, pokrenete moje noge u prve korake, pokažete vrata, a dalje ću sam... neću vas nikad zaboraviti...
»
|
..
SLOBODA
Vaša djeca nisu vaša djeca
Ona su sinovi i kćeri čežnje života za samim sobom.
Ona dolaze kroz vas, ali ne i od vas.
I premda su s vama ne pripadaju vama.
Možete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli.
Jer ona imaju vlastite misli.
Možete udomiti njihova tijela, ali ne i njihove duše.
Jer njihove duše borave u kući od sutra
Koju vi ne možete posjetiti čak ni u vašim snovima.
Možete nastojati da budete kao oni,
Ali ne tražite od njih da budu poput vas.
Jer život ne ide unazad i ne ostaje na jučer.
Vi ste lukovi s kojih su vaša djeca odapeta kao žive strijele.
Strijelac vidi metu na putu beskonačnosti i savija vas
Svojom snagom da bi njegove strijele poletjele brzo i daleko.
Neka vasa savinutost u strijelčevim rukama bude za sreću;
Kako On voli strijelu koja leti, isto tako voli i luk koji miruje.
Kahlil Gibran
neka..
.. admini obrishu ove "hijeroglife" iznad pesme, jer ja ne znam otkud to ovde, niti mogu da obrishem.. :(
Hvala..
e sad vise ne mozes:) a nisu
e sad vise ne mozes:)
a nisu ni losi:)))
ma..
.. bash su super.. (:
A shto ne moze?
Pa mislim da mozes "edit"
Pa mislim da mozes "edit" dok se na taj komentar ne okaci drugi. Sad si sama okacila pa ti vidi sta ces:)
nesto si probala sa embed?
probala sam..
.. edit i nece.. ma, nema veze..
u sveopštem
u sveopštem košmaru stvarnosti kojim su ga okružili roditelji, dete bezuspešno traži izlaz iz ove krvave bajke prepune užasnih neprijatelja
Jbt, jesi li ti zdrav?
...
...
Pesma detinjstva od P. Handkea
Dok dete dete bejashe
hodalo je njishuci ruke,
zheljelo da od potochica postane reka,
od reke divlja bujica, a od ove lokvice more
Dok dete dete bejashe,
ono ni znalo nije
da je dete, sve puno dushe bejashe
i sve dushe bejahu jedno
Kad dete dete bejashe
nije o nichem imalo mishljenje,
ni navike nije imalo
chesto je znalo sediti ukrshtenih nogu,
odjednom otrchati
i imati chuperak "kao da ga je krava lizala"
i nikada ne pozirati prilikom fotografiranja
Kad dete dete bejashe
bilo je vreme za sledeca pitanja:
Zashto sam ja ja, zashto ne ti?
Zashto sam ovde a ne tu?
Kada je vreme zapochelo i gde se svemir zavrshava?
Zar zhivot pod suncem nije samo san?
Zar sve sto vidim, chujem i pomirishem nije samo
iluzija sveta pre sveta?
Kada je u pitanju zlo i ljudi,
da li zlo zaista postoji?
Kako mozhe biti da Ja, koji Jesam
nisam postojao pre nego sto sam pocheo postojati?
...i da jednog dana Ja koji jesam necu vishe biti
ono shto jesam?
Dok dete dete bejashe
mrzilo je shpinat, grashak, puding od rizhe i
karfiol.
Sada jede sve od toga, i to ne zato shto mora
Kada dete dete bejashe
probudilo se jednog dana u chudnom krevetu
i sada mu se to ponavlja iz dana u dan
Mnogi ljudi su mu onda izgledali prekrasni
a sada samo nekolicina, uz malo srece.
Dete je nekad videlo jasnu sliku raja,
sada je mozhe samo nazreti,
Dete nije moglo zamisliti nishtavilo
a sada se strese od pomisli na isto
Kad dete dete bejashe
Igralo se sa entuzijazmom
a sad, ono se mozhe jednako uzbuditi
ali samo u vezi posla
Kad dete dete bejashe
bilo mu je dovoljno da pojede jabuku, ...hleb
I danas je isto
Kad dete dete bejashe bobichavo voce bi mu ispunilo shaku
kao sto to samo bobichavo voce mozhe,
chak i sada
Od zelenih oraha bi mu brideo jezik
chak i sada
na svakom planinskom vrhu imalo je zhelju
za josh vecom planinom
i u svakom velikom gradu
zhelju za jos vecim gradom
ovako je i danas
Dete je pokushavalo dograbiti treshnje
sa samih krajeva grana na najvishem vrhu drveta
isti ovaj elan i danas ima
Ima i stid od stranaca
chak i danas,
Chekalo je prvi sneg
i na isti nachin cheka i dan danas
Kad dete dete bejashe
bacalo je shtap poput koplja u drvo
I danas na tom mestu ponekad zadrhti