Riđokose

Maj 19, 2007

Hapy end ne može da izostane!? Negde postoji pristojan i dobar i pametan dečko koji ce biti savršen i prići će ti i reći ti čudesne reči samo jednim pogledom. Ući ce u tvoj život kao Donžuan a pokazaće se da je Bond. Romanticar snažniji od stene, brži od lokomotive, u stanju je da preskoči zgradu... I otići će. Kao svaki heroj, što mora da ode. Otići će u tvoj svet mašte. Tamo gde on najbolje živi. A ti ćeš kao svaka heroina ostati sama i uplakana. Vetar je tu da briše suze. Provalija je tu da te pozove. Ali bićeš čvrsta, i odlučna, znajući da si volela. Priklonićeš se prvom frajeru koji te pozove i ostati sa njim. A kad dode vreme, i nikad zaboravljeni, kaže, oprosti mi. Oprostiti ćeš mu...

Zar to ne bi neki film... Ili knjiga... Životna priča... Ludost... Ma ne! Kao da sam čuo tu priču. Gde neko šeta unaokolo po srcima kao po smecu. Obrisao sam lice. Da nisam možda ja taj. Onaj koji veruje... Ko je to zaključao ljudima srca? Ko je oteo dobru volju? Kako to da je nema na pijaci? Koliko bi bilo dugo cenkanje za gram nade? Sve se dalo u bezcenje...

Meškoljiš se u mojim rukama. Dobro si me naučila gde su ti slabe tačke. Mazim kosu tvoju... Ležiš na mojim grudima i čuješ moje otkucaje srca, disanje. Hoceš li moći preživeti uzdah, koji se otme iz mojih grudi, znajući da nije tebi namenjen???

Zadržacu reči. Poslušaću savet pesnika. Ćuti ne govori. Pusti misli da ponosno teku. Pusti da bar jednom ostetimo kako smo u pravu...

Zašto mi deda reče? ''Sine, nikad ne biraj ridokosu, takve donose samo bol. Takve nikad nisu tu.''

* * * * *

DUBOKO U OČIMA

pogledaj u moje oči

i reci mi šta vidiš u mojoj duši

svaki put kad pogledam u ogledalo vidim tebe

pa kaži mi gde si

kako da dođem do tebe...

zalud kitim dušu svoju

zalud se nameštam za govor

ostavi kući svoju nagizdanu lepotu

i donesi mi buket bola

sveže ubranog iz tvog srca

e da bi zanao da nije zalud

* * * * *