JEZERO

Jul 26, 2007

gledam mirnu vodu jezera

pesak na dnu

voda me zove

hlad koji obećava

san

svež i mirisan

povetarac

povečerje sunca

mokra kosa

sitne kapljice vode

golicaju

* * * * *

A jezero je mirno.

Svo u ognju. Plamenovi se lenjo vuku po površini. Crveni. Žuti. Crni.

Blagi.

Male iskrice kao ribe kruže u jezeru i skupljaju snagu da se vinu u nebo kao svetlice. Ostavljajuci trag za sobom kao zvezde padalice. Neke jako sijajuci a neke slabije.

Zar ja to gledam život? I ljude koji napuštaju ovo jezero života!

Zar je tako? Mutna voda, tamnica, poluosvetljena ognjem?

Ako je! Slika je neverovatna. Blaženstvena!

Ko li je naslikao?

Onda videh sebe. Kao mala sjajna riba poletuša koja se koprca u mutnoj vodi. Boreći se. Jer voda hoće da ugasi plamen, a plamen hoće da se razgori. Iskrica hoće da poraste dovoljno velika da može bezbedno preći put do neba a da ne izgori i ugasi se u potpunosti.

I videh tebe. Riba. Rak. Lav. U borbi. Htedoh ti prići. Zašto me se plašiš, moja najsjajnija? Izvarana raznim mamcima, zaronjena u dubinu mulja, zašto odbijaš moju ruku?

Hodi, zajedno da beremo plamene jezičke.

* * * * *

MOJA NAJSJAJNIJA

ja sretoh svoju ljubav

poznadoh je po belegu koji nosi

i rekoh joj

ja sam tvoj

ona odgovori

to ne biva

nije istina

ja sam poželela drugačijeg

drugog

neverica progovori iz nje

pokaži mi

dokaži mi

ubedi me

rekoh joj

zar bi me ubeđena

volela

nego li ovako slobodna

da, reci mi

da, reći ću ti

tražim

kucam

otvaram

nalazim

kažem

da, dođi

da, doći ću