Sticky Thinking Nr. 1

RITUAL PISACEG STOLA

SCENA NA COSKU

Robert, stojeci na trotoaru sa fonografom: Nema vise sredjivanja mozga picem i drogama. Gotovo je sa sanjanjem ukljucenim na moj film mucenja. Vozicu g.t.o., oblaciti nesto sto se zove ljubav, posto sam provalio foru o necemu sto se zove ljubav.  Da da, u nagradama. Nanosio sam bol zbog zudnje za zivotom. Vredeo sam milion u usima. Pre onog „“hey man where'd you get that lotion?”. Decko je naravno izvodio novi striptiz, ja sam hipnotizirao kokoske. Ali ja sam samo moderan i masina za meso. Evo ga Johnny Yen ponovo sa picem i drogama. Pa to je…

Johnny, u daljini:  Jel Robi na cosku?  Prilazi, rukuju se. Stvar mi se cini kao neki meki jedinstveni ton, koji krivuda, pulsira i golica…  Svidja mi se tekst, to je od jednog veoma poznatog pesnika koga nijedan kriticar ne moze kritikovati. Svetli ko prozori nocu. Vidim zvezde kako izranjaju. Ritam. A ispod stakla gledam kroz tu pesmu i tako je duboka, govori o gadovom kurcu zgnjecenom u prasini. Eto ti, ostajem krelac. Hteo sam do neba, znas. Nocas izgleda tako dobro. Ja jesam od neba. Yeah. Svetao i blazen... Totalno sam zvezda, kao bilo koji covek na zemlji. Vozio sam po predgradjima. i am the passenger. and i ride and i ride …

Pocinje kreketanje instrumenta i ljudski glas koji tiho lelece. U prvom momentu nije mogao  odrediti  da li zaista cuje te isprepletane tunele kojih je postajao svestan. Putovao je daleko kroz muziku, uz neposredne gestove ruke. (Vorteks odbranjene odbrambenosti.)

Robert: Tek postepeno shvatao sam da je univerzum otkriven bez da mi se reklo koja se igra igra. Kako sam uspeo da slika ozivi?

Gledajuci netremice u ono neizrecivo, ukljucuje fonograf. Sustina svih formi pokreta.

Robert: Stolovi stoluju, tanjiri tanjiraju... Zidovi su srediste iz kog krecem u potragu. Sve na svetu opet vibira sa uspomenama na trijumfalne himne. Sigurni temelji. Ulazeci unutra nasao sam sve to, kako stoji izvan vremena, daleko od beskrajnog mnostva. Neko ce uvek deziluzionirati smisao beskraja, smisao da se sviraju ritmovi nezadovoljstva na Bogu. Pokusavam da spojim kraj s krajem najbolje sto znam, pitajuci se zasto i dalje ostajemo nesmireni. Duse se bude, savrsenstvo kroz decenije u kojima prihvatam vecnu indolenciju epoha, dok sobe u kojima pricamo nase strahove ne pocnu da umiru od smeha. Sedimo unaokolo i placemo u ovom ludilu. U okviru svekolikog nereda uvidjam koja je moja uloga. Move on. Program zapocinje i ja jurcam kroz mnostvo. Zastave se vijore pored vatri...

Johnny: Ej, stizu pubovi!

Pubovi osvajaju scenu. Jedan Pub, priblizavajuci se Robertu i Johnnyu: Receno vam je da dok se prava na vas ne prodaju, niko nece pomoci. Sakrijte mozgove. Totalno su kontrolisani, strpani u moj kalup i radicete kao ja dok vas vodim i jesti djubre kojim vas hranim. Hvatajuci Roberta za kragnu, udara ga pesnicom: Ne pokusavaj da sakupis zube. Moje ruke grabe, jesi me provalio? Ja sam sluz koja curi iz tebe. Pokorices mi se u tegli, vazduh ti bezi iz svih rupa. Kazu da sam ja najbolje sto vam se moglo desiti. Kad tako skrenes pogled, osecam da je izvrsna ta stvar sto mi je sudjeno da vladam i regulisem. Ne zajebavajte se, razbicu vas, bicu zao i nasilan.

Robert i Johnny se preznojavaju: elektricna stolica na krpari sa dva dzointa. Padaju niz stepenice do pisaceg stola dole u podrumu i opet su sakriveni. Robert napravi pice i pocne igrati ulogu u svetu tajnih gladi, pervertirajuci ljude koji su likvidne infekcije teske za opisati recima. Nista osim jednog  "buoh-buah-bueeh" koji kao da istrazuje sve reci nemoguce za pevanje, nista izuzetno, brbotanje, hukanje, zavijanje. Najrafiniraniji glasovi pridruzuju mu se. Potom, ljudsko besmisleno pevusenje. Pevanje se intenzivira, odlazeci u daljinu, uz zvuke duvackih instrumenata – buka koja razotkriva.

Zoe&Leon