Fotografija i manipulacija, od staklene ploče do photoshopa - II deo

   Intervencija na snimljenim fotografijama javila se u samom začetku fotografije, ali za razliku od shvatanja danas, prvim fotografima je pre svega bilo važno da postignu sto veću realističnost, jer je za njih fotografija pre svega predstavljala mehanički zapis stvarnosti. Pošto su prve fotografije (dageroptipije) bile snimane na metalnim pločama premazanim određenim jedinjenjima srebra, one su imale neprijatan hladan ton, pa se javila ideja da se te fotografije toniraju zlatom kako bi dobile lepši topliji ton a i veću materijalnu vrednost. Radi veće realističnosti fotografi su se dosetili da boju na fotografije dodaju ručno. Specifično za dagerotipiju je i to da je svaka fotografija unikat, jer metalna ploča na koju je snimana, nije bila negativ već pozitiv, i nije omogućavala kopiranje pomoću svetlosti. Pošto su metalne ploče korišćene i u grafici, bilo je pokušaja da se od dagerotipija ručnom obradom naprave grafičke ploče za štampu kako bi se slika umnožavala, ali ovi pokušaji nisu dali neke bitnije rezultate.

 Dve dagerotipije: prva predstavlja portret Daguerrea, a druga je bojeni portret devojčice.

U prvih dvadeset godina svog postojanja fotografija se ubrzano razvijala. Fotografi su se takmičili ko će izmisliti kvalitetniji način snimanja slike. Želja za poboljšanjem brzine snimanja i kvaliteta detalja, kao i mogućnost kvalitetne reprodukcije fotografije, dovela je do raznih izuma, kao što su tehnike voštanog papira, albumen papira i mokrog kolodijuma. Proces mokrog kolodijuma uveo je mnoge prednosti kao što je kratko vreme snimanja slike i velik kvalitet detalja jer je kao podloga na koju se nanosi fotoosetljiva emulzija korišćeno staklo, a dobijeni snimak bio je negativ, što je sve omogućavalo dobru reprodukciju. Ovaj postupak je imao i dosta mana, jer se emulzija morala nanositi neposredno pre snimanja kako bi bila mokra, a i svaki snimak zahtevao je novu staklenu ploču, što je značilo da je fototograf sa sobom morao da vodi nekoliko pomoćnika i mazgu ako ide recimo da fotografiše piramide u Egiptu. Ipak ovaj postupak omogućio je novu slobodu fotografima koji su želeli da fotografija bude priznata kao lepa umetnost, jer je upotreba staklene ploče omogućavala vrlo preciznu fotomontažu. I tako su 1857. godine izložene nezavisno dve različite fotografije dva autora koji su došli na istu ideju, da spoje više negativa u jednu celinu. Obe fotografije su izazvale neku vrstu skandala, ali na različite načine. Rejlanderova fotografija, sastavljena od preko 30 negativa,  "The two ways of life" bila je problematična zbog prikazivanja golotinje, dok je Le Grayov pejzaž "Seascape", sastavljen od dva negativa bio osudjen upravo zbog svoje realističnosti, jer se smatralo da je to neka vrsta prevare, pošto su se mnogi fotografi u to vreme mučili da dobro eksponiraju pejzaž tako da nebo ne bude preeksponirano niti tlo ili voda podeksponirani. Zato je Le Greyovo rešenje u početku naišlo na osudu.

Oscare Gustav Rejlander: "The two ways of life"

Gustave Le Gray: "Seascape"

Krajem 19. i početkom 20. veka fotografija je nastavljala svoju borbu za status lepe umetnosti. Slikarstvo se menjalo pod uticajem fotografije, a fotografija pod uticajem slikarstva, da bi dvadesetih godina dvadesetog veka došlo do njihovog spajanja u kolaže. Zbog razvoja štamparskih tehnika u to doba je već bilo moguće reprodukovati fotografije u štampi, tako da se fotografija počela koristiti i u grafičkom dizajnu. Iz ovog spoja fotografije, slikarstva i dizajna nastaju razni interesantni primeri, a posmatračima postaje sve više jasno da se fotografija mnogo udaljila od pukog mehaničkog beleženja realnosti.

 Laslo Moholy-Nagy: Slika

John Heartfield: Anti-nacistički plakati

U narednim decenijama, sa razvojem tehnologije razvijale su se i mogućnosti obrade fotografske slike. Namere fotografa takodje su se menjale prema zahtevima vremena, kao i mesta na kojem fotograf živi. Od stvaranja realistične slike prostim fotomehaničkim procesom do 3D softvera za generisanje fotografija, od želje da se prikaže čista realnost do želje da se stvori veštačka realnost, fotografija se tako kreće od dokumenta do umetnosti i nazad.