Fotografija i manipulacija, od staklene ploče do photoshopa - I deo

Fotografija je patentirana u Francuskoj 1839. god. i njen zvanični izumitelj je Louis Daguerre, koji je za ovaj patent od Francuske dobio doživotnu penziju, a patent je "poklonjen svetu" kako bi se fotografija brže razvijala. Navodim vam ovu godinu i ove podatke kako kako bi priča koja sledi imala neku referentnu tačku. Zanimljivo je da su svi pronalasci potrebni za fotografiju bili poznati i ranije (npr. za efekat kamere obskure znao je još Leonardo Da Vinči), ali da je bilo potrebno da društvo sazri za ovakav izum, odnosno fotografija se pojavila onda kada je postala potrebna društvu. Njeno patentiranje u Francuskoj vezano je za neke političke intrige zahvaljujući kojima je baš gosn. Daguerre dobio tu čast da bude prvi. Njegovog konkurenta je jedan francuski ministar, Daguerrov prijatelj, poslao kući sa nesto novca za dalji rad na projektu, i ovaj je sav sretan otišao, uz podršku dotičnog ministra, da radi na svom pronalasku, ne znajući da je time otklonjen iz trke, i tako je Daguerru prepustio počasno prvo mesto. Fotografija je tako rodjena u intrigama i političkoj manipulaciji. Kakav lep početak. :)  

Interesantno je da je Dagerrov prijatelj Morze (isti onaj što je izmislio Morzeovu azbuku) preneo fotografiju (tačnije postupak dagerotipije) u Ameriku. Tako da se dagerotipija duže koristila u Americi nego u Evropi. 

U trenutku kada se fotografija pojavila kao izum, novine su već odavno bile u upotrebi kao sredstvo informisanja. I prošlo je jos dosta vremena dok se štampa nije adaptirala za upotrebu fotografije u novinama. Do tada, novine su bile ilustrovane crtežima, i kao glavni izvor informisanja novine su važile za nesto što je istinito. Npr. kada bi čovek iz 19-og veka želeo u raspravi da potvrdi istinitost svojih reči, on bi rekao da je to čitao u novinama. Kada se pojavila fotografija ona je smatrana za mehanički zapis, i samim tim istinit jer nije izmanipulisan od strane čoveka, za razliku od crteža i teksta koji uvek sadrže i nešto subjektivno. To shvatanje fotografije postoji i danas, mada su tehnike manipulacije mnogo napredovale od tad.

Manipulacija u fotografiji postoji na više ravni. Jedan od prvih primera manipulacije je vidljiv na prvim ratnim fotografijama Rogera Fentona, koje su nastale po nalogu kraljice Viktorije. Ona je tražila od fotografa koje je poslala da fotografišu Krimski rat (1853–1856), da ne fotografišu strahote rata, već da prikažu rat na "lep način". Tako da je Roger Fenton fotografisao portrete oficira i vojnika koji su pozirali pred kamerom, i sl. a nema ni jedne scene borbe ili ranjenika. Zanimljivo za ovaj primer manipulacije je i to da Roger Fenton nije bio prvi fotograf koji je poslat da snimi Krimski rat. Koliko je taj rat bio težak i naporan, govori i činjenica da su prethodni fotografi poginuli u ratu ili umrli od kolere. Uticaj čoveka na fotografiju kao mehanički zapis stvarnosti počinje već sa izborom teme fotografije, odnosno interpretacijom teme.

Ovaj prvi fotografisani rat (Krimski rat) nije propraćen novinskim fotografijama, jer u to vreme još nije postojao adekvatan mehanički postupak za reprodukciju fotografije u štampi. Jedini način je bio da se napravi crtež po fotografiji, ali to je već unosilo dozu subjektivnosti. Probajte da zamislite koliko su poverenje u istinitost fotografije imali ljudi u 19-om veku. Oni su smatrali da je fotografija potpuno mehanički zapis, koji nastaje bez uticaja čoveka, što je potpuno odgovarajuće shvatanje čoveka koji živi u doba nastanka tehnike i industrije, kao i propasti monarhija. Fotografija je direktno vezana kao pronalazak za gradjansko društvo, jer ona daje jeftin način stvaranja slike a samim tim i portreta. Time je omogućeno da svaki čovek, ma koliko imućan bio, ima svoj portret. Tu opet dolazimo do manipulacije, jer svaki čovek koji je imao novca za to da mu se snimi portret mogao je u studijima iz 19-og veka da bude fotografisan u jednoj bogatoj scenografiji ili da izabere kostim i objekte sa kojima će biti predstavljen. Tako fotografisan, taj čovek je lažno mogao biti predstavljen kao bogat, obrazovan, značajan, itd. Za sve ove vidove manipulacije interesantno  je to da nastaju pre samog snimanja fotografije, menjanjem onoga što se nalazi ispred objektiva kamere. I danas je ovakav vid manipulacije istinom prisutan, čak i veoma razradjen, može se videti u reklamnoj, modnoj i drugim industrijama.

Nastaviće se...