superoperater's blog

Znate, ja imam skoro punih 37 godina. No wife, no children. No steady job. Imam samo svog kucnog ljubimca, Maksa, americkog staford terijera (nema potrebe da donosite nikakve preuranjene zakljucke ni o meni ni o Maksu, jer je on mnogo blize macki nego nekom koljacu, na sta, sasvim sam siguran, asocira njegova vrsta) koga stvarno volim do imbecilnosti. Dobio sam ga jos kad je imao tri meseca, pa mozete misliti koliko smo se vezali jedno za drugo. Ali, ovo nije prica o Maksu.

Sigurno ste svi culi, mislim oni sto imaju nesrecu da se informisu preko sredstava javnog informisanja, kampanju za skidanje portreta marionetskog predsednika srpske vlade Milana Nedica. To je general koji je vladao Srbijom za vreme Drugog Svetskog Rata u ime Nemaca, i pretstavlja mracnu stranu srpske istorije.

Mislim da si sve ubedio u nesto sto je starija generacija dobijala po defaultu u sistemu obrazovanja, da ne kazem da je imala prilike da iskusi da "istoriju pisu pobednici". Prica o domacim izdajnicima je ispricana, pa jedno zilion puta. Saradnja sa okupatorom, ili kolaboracija, je sankcionisana odmah nakon pobede NOV i Crvene Armije. To se na kraju zavrsilo i eliminisanjem svih koji bi bar i u naznaci mogli da sprece novo drustvo koje je pocelo da se izgradjuje, kao i otimanjem njihove imovine.

          Devedeseta godina je bila kraj. Tada je moje godiste i otislo na tzv "odsluzenje vojnog roka". Kada smo se vratili nije nas sacekao onaj grad, onaj vazduh, onaj zvuk. Iako smo se mi pravili da je sve ok, i cim smo se dokopall uredjaja i ploca ( tad su bile ploce, one velike crne) poceli do daske da pustamo The Ramones, Clash, Sex Pistols, Motorhead itd nesto ozbiljno nije bilo u redu. Mi, razmazena deca komunizma, nismo naravo ni bili svesni koliko smo imali srece i kako smo za dlaku izbegli  klanicu.

Iako sam gospodu iz desnicarskih organizacija prilicno castio svojim naslovom (aluzija na Musolinijev mars na Rim) paralela ipak ima smisla. Crne kosulje italijanskih fasista su tada  simbolicno, a kasnije i stvarno preuzele vlast u drzavi. Koliko bi se samo zapanjio Benito Musolini i njegov nista manje poznati nemacki kolega, kada bi samo mogao da vidi kako je dugovecna njegova ideologija, i kako se ta biljka prima na veoma cudnovatom terenu.